ГЕОГРАФИЈА

 

Географски положај Општине Чоке

Територија општине Чоке лежи у источном делу Панонске низије, између Тисе, Мориша и Златице. У односу на Војводину она се простире у њеном североисточном делу. Територија чоканске општине граничи се са територијама четири општине: са Новом Кнежевцом на северу, Кикиндом на истоку, Сентом и Адом на западу. На истоку једним делом избија на државну границу према Румунији (карта број 1). Чоканску општину сачињавају осам насеља. То су: Чока, Остојићево, Падеј, Санад, Јазово, Врбица, Црна Бара и Банатски Моноштор. Чока као највеће насеље представља центар ове општине (карта број 2). Територија општине има површину од 321 км2 (Бугарски, 1971; 1978).

Карта 1. Положај општине Чоке у Војводини (Размер: 1 цм = 43 км; Извор: www.wикипедиа.орг)

 

Карта 2. Положај Чоке у општини (Размер: 1 цм = 5 км; Извор: Скупштина спштина Чока)

 

Карактеристике рељефа

Рељеф општине Чоке одликује се свим оним елементима, који су карактеристични за рељеф северног Баната. То је равничарско земљиште са малим висинским разликама. Апсолутне висине се крећу од 78 м до 84 метра. Основни правац нагнутости терена је од севера ка југу, односно правцу отицања Тисе. На овом равничарском терену можемо издвојити две основне целине, које се међусобно битно разликују. То су лесна тераса и алувијална раван.

Лесна тераса

Лесна тераса у општини је део велике, северно–банатске и новокнежевачке лесне терасе, која у овом делу има острвски изглед. Лесно острво је настало флувијалним радом река: Тисе и Златице. Његову западну границу чини алувијална раван Тисе, а према југу и југоистоку ограничено је алувијалном равни Златице. Са истока и севера ограничено је нижим земљиштем са просечном надморском висином од 79 метара, која личи на долину неког старог водотока.

На територији општине Чока разуђеност лесне терасе је доста велика. Та разуђеност резултат је деловања бочне ерозије реке Тисе и Златице. Бочно деловање реке Тисе нарочито је изражено на западном делу лесне терасе. На тим местима лесна тераса је више редуцирана и повијена према истоку у облику лукова. Насупрот томе лесна тераса је на неким местима истурена у виду лесних ртова према западу и доста је приближена Тиси (Бугарски, 1978; Давидовић, 2003).

Алувијална раван

Алувијална раван Тисе на територији општине Чоке прати њен ток у правцу север – југ на дужини од 6 км. Њену западну границу представља ток Тисе, источну лесна тераса од које је одвојена одсеком 3 до 5 метара. Ширина алувијалне равни је различита. У делу између Мртве Тисе и железничке пруге Чока – Сента је врло уска, ту је само неколико стотина метара. Алувијална раван између Чоке и Остојићева је дубље зашла у лесну терасу. Надморска висина алувијалне равни креће се од 77 до 78 метара (Бугарски, 1978). Алувијалне равни не представљају значајне пољопривредне површине, јер у њима подземне воде веома су близу топографској површини и постоји опасност од поплава у пролећним месецима. Алувијалне равни се користе за испашу стоке.

Карта 3. Геоморфолошка карта чоканске општине и ближе околине (Бугарски, 1978)

 

Климатске карактеристике

Климатске прилике у околини Чоке не могу се посматрати локално, него у оквиру ширег простора. Банат се налази у средишњем делу умереног топлотног појаса и представља део Панонске низије. Због велике удаљености Баната од Атланског океана и Средоземног мора, у њему се незнатно осећају маритимни утицаји. Истовремено је планинским венцем Карпата изолован од директних продора хладних, континенталних маса са истока и севера. Глобално гледано, клима Баната је пре свега резултат смене циклона и антициклона, који доноси топло и суво време.

Температура ваздухаТемпература ваздуха спада у групу најважнијих климатских елемената. Од температурних елемената у великој мери зависи и распрострањеност органског света и самим тим и пољопривредна производња на датој територији.

Према подацима средњих месечних температура ваздуха по појединим годинама, излази да је јули најтоплији месец у години. Вредност средње јулске температуре за читав период је 21,9˚С. Највиша средња јулска температура од 24,5˚С забележена 1994 године. Најниже средње месечне температуре се јављају у јануару. Његова средња температурна вредност је 0,0˚С. У посматраном периоду најнижу средњу месечну температуру такође је имао јануар 1985. године са -5,5˚С. Средња годишња температура ваздуха у околини хатара Чоке је 11,3˚С. Вегетациони период траје од почетка априла до краја септембра. Просечна температура ваздуха за време вегетационог периода износи 18,2˚С.

Графикон 1. Кретање средњих месечних температура (˚C) за метеоролошку станицу Сента од 1976. до 2005. године

 

Ветрови

У околини Чоке ветрови се јављају из свих праваца, што је карактеристично и за читаву Војводину. Преовлађујући ветрови дувају из северозападног и југоисточног правца. Ветрови из северозападног квадранта показују највећу учесталост у топлијем делу године, дакле од маја до новембра. Они са Атлантика доносе влажне ваздушне масе, у вези са тим и појаву облачности и излучивања падавина. Њега смењује југоисточни ветар – кошава, који има највећу учесталост појављивања од новембра до маја, односно у хладнијем делу године. За ово подручје карактеристичан је и ветар из северног квадранта – северац. Он дува током зимских дана и доноси хладно и суво време. Највећи број тишина се јавља крајем лета, у месецима јули, август и септембар.

Графикон 2. Ружа ветрова за метеоролошку станицу Сента у периоду 1996-2005. година

 

Падавине

Падавине су веома важан климатски елемент. Недостатак падавина изазива велике проблеме код биљног и животињског света. Пошто се територија Чоке налази у североисточном делу Војводине, она због тога спада у најсушније делове Покрајине. То показују и следећи подаци: у Сенти, западније од Чоке, годишње падне око 573,6 мм талога, у Црној Бари 563,4 мм, а у Кикинди, источније од Чоке падне 547,2 мм. Просечна годишња висина падавина износи 563,4 мм. Расподела падавина по месецима је прилично уједначена, што значи нема изразито кишних и изразито сушних месеци.

Графикон 3. Кретање средњих месечних количина падавина (мм) у Црној Бари у периоду 1993–2005. године

 

Хидрографске карактеристике

Вода је одавно постала предмет проучавања, јер је без ње немогућ живот. Хидрологија представља једну од основних природно-географских дисциплина.

Подземне воде Површина општине Чоке састоји се од водопропусног земљишта. Кроз такво земљиште вода понире до првог водонепропусног, глиновитог слоја. Акумулирањем воде испод топографске површине, ствара се слој подземне воде, први издан. Дубина првог издана није свуда иста, јер водонепропусни слојеви глине налазе на различитим дубинама. На лесној тераси је на већој, а у алувијалним равнима на мањој дубини. Мерењем више бунара на деловима лесне терасе, утврђено је да се ниво воде у њима налази на дубини од 4 до 4,2 метара.

Реке Највећи хидрографски објект у општини Чоке је река Тиса и Златица. . Река Тиса тече западном периферијом општине. У дужини од 6 км представља природну границу према катастарској општини Сента. Ширина Тисе на овом делу није свуда иста. Најужи део њеног тока је код сенћанског моста, где јој ширина при ниском водостају износи 90 до 100 метара. Ширина Тисе при средњем водостају креће се од 150 до 200 метара. Златица је лева притока Тисе. Река Златица тече југоисточном и јужном периферијом општине. На територији војвођанског дела Баната улази на 3,6 км источно од Врбице. Њена дужина тока од државне границе па до ушћа у Тису код Падеја је 34 км.

Језера Правих језера у општини нема. Веће језеро је Мртва Тиса, налази се између Чоке и Санада. Настало је пресецањем меандра 1823. године. Ово језеро се налази у фази изумирања. Оно сада представља прелазни облик између језера и баре. Постоји и једно вештачко језеро. То је велики рибњак, чији басен се налази у једном делу некадашњег великог меандра који опкољава Јазово. Мочварног земљишта има мало. Заступљена су само у алувијалним равнима Тисе и Златице.

Карактеристике земљишта

Састав земљишта у чоканској општини одраз је климатско-вегетационих услова. У алувијалним равнима су од врста земљишта заступљене тешке ритске црнице, смонице, алувијум различитог механичког састава и заслањена земљишта. На другој природној целини, односно на лесној тераси, која је виша од 4 до 6 метара од алувијалних равни, најзаступљенији тип земљишта са својим подтиповима је чернозем. Ово земљиште има тамносмеђу боју, први или “А” хоризонт са знатним садржајем хумуса, ситномрвичасту структуру и лако се обрађује.

У најлошију категорију пољопривредних површина спадају слатине и сланаста земљишта, од којих су највише заступљени солоњеци и солончаци. Највише их има у алувијалној равни Тисе и Златице, где се понегде јављају у виду уских зона. На заслањеним земљиштима је мало ораничних површина, јер су приноси мали. Оваква земњишта се искоришћавају за испашу стоке.

Биљни и животињски свет

Биљни и животињски свет у општини одговара биљном и животињском свету оног дела Панонске низије, који има сличан рељеф, климу и педолошке карактеристике. Деловањем човека у прошлости биосфера овог хатара је у знатној мери промењена. Инундациона раван одговара уском појасу између корита Тисе и насипа. Вегетација ове равни је претежно представљена врбовом шумом и тополом. Испод шумског дрвећа налази се спрат разноврсног жбуња, а испод њега је спрат трава.

Алувијалне равни Тисе и Златице представљене су веома бујним и разноврсним биљним светом. На местима где постоје површине под затвореним водама јављају се представници хидрофилне вегетације: плавун, шевар, жути и бели локвањ. Местимично се јављају и површине под ливадама. Већи део површине алувијалне равни Тисе и Златице претворене су у оранице. На територији општине Чоке простире се један део специјалног резервата природе ”Пашњаци велике дропље”. Овај простор обухвата територију катастарске општине Јазова и Банатског Моноштора, то јест југоисточни део општине Чоке. Природна реткост велика дропља (отис тарда), једна од најугроженијих птица Европе, за коју ово подручје представља једино преостало станиште у Србији (www.еко.војводина.ср.гов.yу). У околини Чоке у јесен 1993. године нађена је једна веома ретка биљка, која се зове Бабалушка (стенбергиа цолцхицифлора). Раније биолози је још нису констатовали у Банату. Бабалушка цвета крајем лета и у јесен. Ово лепо цвеће представља реликт плеистоцена, који је данас доста угрожен. Њено природно станиште у околини Чоке је од најзначајнијих у Војводини.