ИНФРАСТРУКТУРА

 

 
- САОБРАЋАЈНА МРЕЖА
          - Друмски саобраћај
          - Железнички саобраћај
 

 

ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ

 

У домену капацитета друмског саобраћаја егзистирају путеви различитог хијерахијског нивоа који својом изграђеношћу омогућују извршење путничког и робног превоза унутар општинског простора али и окружења и субрегионалног повезивања. На овом простору постоји државни пут И. реда ( магистрални пут ) бр. 24, Сента – Чока - Кикинда, који својом изграђеношћу и капацитивном способношћу представља основни капацитет који кумулише и усмерава готово сва саобраћајна збивања у оквиру овог простора. Из овог пута настају готово сви радијални правци који су од релевантног значаја за одвијање саобраћаја на овом и околном простору. У постојећем стању траса државног пута И. реда бр. 24 из правца Сенте тангира урбани простор насеља Чока и има пружање кроз насеља Остојићево и Падеј. Транзитни токови дуж овог пута нарушавају одвијање насељског саобраћаја и значајно угрожавају функционисање насеља, што и до угрожености безбедности одвијања саобраћаја. Укупно стање одвијања саобраћаја дуж овог пута може се сматрати задовољавајуће, осим пролаза кроз насеља.

У оквиру општинског простора Чока, у постојећем стању као значајни саобраћајни капацитети друмског саобраћаја дефинисани су државни путеви ИИ реда ( регионални путеви ) бр.112 Ђала - Нови Кнежевац – Чока – Валкањ - државна граница са Румунијом и бр.123 Рабе – Врбица - Црна Бара - Мокрин.

Државни пут бр.112 је регионалног карактера и он саобраћајно сервира цео северни део Баната тако што кумулише и усмерава све тамо настале саобраћајне токове дожељених одредишта. Саобраћајно оптерећење у току целе године ( сезонски ) варира и у многоме зависи од обима пољопривредних радова. У постојећем стању траса државног пута ИИ реда пролази кроз урбане просторе насеља Санад, Чока и тангира насеља Банатски Моноштор и Црна Бара. У насељима кроз које пролази он функционално представља главну насељску саобраћајницу и основни је реципијент свих насељских саобраћајних збивања. Саобраћај на овом путу кроз насеља нарушава мирне насељске токове и утиче на ниво еколошких параметара ( бука, прашина, вибрације ). Садашње стање нивоа саобраћајне услуге процењује као добро, али скорој будућности се мора створити услови за измештање транзита ван урбаних простора насеља.

Други државни пут ИИ реда бр.123 пресеца простор општине Чока ( и чини тзв. пограничну магистралу ) од границе са Румунијом - Банатско Аранђелово – Врбица - Црна Бара – Мокрин - Кикинда. Овај државни пут на простору општине има пружање по наслеђеним трасама атарских путева и кроз насеља и има елементе који не припадају овом нивоу категорисаних путева.

На простору општине Чока постоји унија општинских – локалних и некатегорисаних путева који ће бити укључени у будућу саобраћајну матрицу општине.

 

ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

 

На простору општине Чока је присутан већ дуже време преко пруга различитог значаја и то:

  • · Ново (Банатско) Милошево – Чока – Сента – Суботица, (регионална пруга бр. 3 у мрежи)
  • · Кикинда – (Мокрин) – Банатско Аранђелово (локална пруга бр. 15 у мрежи)
  • · спојни колосек станице Сента : (Чока) одвојна скретница 22 – одвојна скретница 23 (Ором) (локална пруга бр. 22 у мрежи)
  • · Чока – Нови Кнежевац (локална пруга бр.32 у мрежи)

Железничка пруга Ново (Банатско) Милошево – (Чока) – Сента – Суботица спада у групу главних пруга у Војводини и на њој се обавља путничко-робни транспорт. Траса ове пруге тангира насеље Чоку, Остојићево и Падеј. Ова пруга, по изграђености и елементима, омогућава задовољавајући ниво превозних услуга на садашњем нивоу, с тим да се у будућности мора реконструисати и модернизовати да задовољи европске стандарде.

Пруга Чока – Нови Кнежевац егзистира готово један век и она је била основни носилац железничког саобраћаја некад, међутим данас је ван експлоатације. Коридор ове пруге ће се према условима надлежне ЖТО Београд задржати и у планском периоду, нарочито због планова међународног регионалног развоја где се планира афирмација овог вида превоза уз повезивање овог простора са реионом Сегедин и Темишвар. У постојећем стању ова пруга је дужи низ година ван експлоатације и њу пресеца већи број атарских путева у нивоу а ако желимо њену афирмацију морамо у будућности број прелаза у нивоу оптимизирати.

Железничка пруга Кикинда – Банатско Аранђелово својом трасом пресеца општински простор и локалног је значаја и последњих неколико година је ван екплоатације тако да нема већег значаја за извршење транспортног рада. Њен будући статус искључиво ће зависити од привредног развоја околног простора односно од будућих захтева за транспортом.

 

ГАСОВОДНА ИНФРАСТРУКТУРА

 

Снабдевање гасом потрошача на простору општине Чока обезбеђено је преко магистралног гасовода МГ-03 као и разводног гасовода РГ-03-01 и ГМРС „Чока“.

Гасификовано је само насеље Чока, остала насеља немају изграђену гасоводну инфраструктуру. Постојећи капацитети и изграђеност гасоводне инфраструктуре пружају могућност њеног даљег развоја и проширења у циљу обезбеђења земног гаса за све кориснике на предметном подручју и његове боље експлоатације.

 

ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА

 

Потрошачи у општини Чока снабдевају се електричном енергијом из ТС 110/20кВ „Сента 2„ преко 20 кВ далековода. Насеља Санад и Врбица снабдевају се радијалним изводом „Банатско Аранђелово“ из ТС „Кањижа“ 110/20кВ и 20кВ разводног постројења „Нови Кнежевац“. На датом простору постоји изграђена преносна средњенапонска 20кВ мрежа, као и нисконапонска 0,4кВ мрежа и припадајуће трафостанице.

  • У насељу Врбица изграђене су 4 трафостанице 20/0,4 кВ, а укупна инсталисана снага је 670 кВА.
  • У насељу Санад изграђено је 8 трафостаница 20/0,4 кВ, а укупна инсталисана снага је 1730 кВА.

Основни проблем напајања електричном енергијом ових насеља је друга, радијална и разграната мрежа, којом у случају квара није обезбеђено резервно напајање насеља.

  • У насељу Чока изграђено је 5 МБТС трафостаница, 3 ЗТС трафостанице и 8 СТС трафостаница 20/0,4 кВ.
  • У насељу Остојићево изграђена је 1 ЗТС трафостаница и 9 СТС трафостаница 20/0,4 кВ.
  • У насељу Јазово изграђене су 4 СТС трафостанице 20/0,4 кВ. У насељу Падеј изграђена је 1 ЗТС трафостаница и 8 СТС трафостаница 20/0,4 кВ.
  • У насељу Банатски Моноштор изграђена је 1 СТС трафостаница 20/0,4 кВ.
  • У насељу Црна Бара изграђено је 3 СТС трафостанице 20/0,4 кВ.

Потрошња електричне енергије на подручју општине Чока у 2006. години:

Насеље kW
Чока 240633
Падеј 112648
Остојићево 118029
Јазово 56412
Санад 70133
Црна Бара 25923
Б. Моноштор 11991
Врбица 33906
Укупно: 669675

 

 

Постојеће капацитете електроенергетске инфраструктуре карактерише неприлагођеност захтевима стално растуће потрошње. Изграђеност преносне и дистрибутивне мреже је задовољавајућа у погледу покривености простора, али не и у погледу капацитета и техничких карактеристика водова и дистрибутивних трафостаница. Капацитет изграђених трафостаница такође су незадовољавајући, те је потребно у наредном периоду повећати инсталисану снагу трафоа и израдити нове капацитете. Секундарна (нисконапонска) мрежа, која непосредно напаја потрошаче, може се констатовати да покрива сва насељена места. Постојећа нисконапонска мрежа је највећим делом ваздушна. Реконструкција нисконапонске мреже у насељима је делимично извршена, те је потребно исту извршити у потпуности.

 

Потребно је повећати сигурност и квалитет напајања електричном енергијом свих насеља. Јавна расвета у насељима је реконструисана у складу са новим технологијама развоја расветних тела у 2007. години.

ВОДОВОДНА МРЕЖА

 

На територији општине Чока у једном градском и седам сеоских насеља живи око 15.000 становника. Снабдевање водом за пиће становника и већег дела индустрије одвија се захватањем подземних вода из основног водоносног комплекса на дубини. Укупна просечна екплоатација подземних вода на територији општине је око Q=61 л/с. Захватни објекти су искључиво бушени вертикални бунари. Активних бунара на извориштима за јавно водоснабдевање има 20 и њима се просечно захвата око Q=57 л/с. Бунарима мањег пречника захвата се просечно још Q=4 л/с.

Чока

Водоснабдевање насеља обавља се експлоатацијом подземних вода преко 7 бунара који се налазе на три локације у граду. Коте терена локација бунара су око 80 мАНВ. Бунарима се захватају подземне воде основног водоносног комплекса. Експлоатација подземних вода процењена је на основу броја водозахватних објеката, фактурисаних количина испоручене воде корисницима, времена рада црпних агрегата, карактеристика каптиране водоносне средине, броја становника, потреба у води привредних субјеката и процењених губитака у мрежи, а на основу постојеће документације и процене техничких лица у водоводу Чока. Просечна експлоатација у протеклом периоду износи око Q=35 л/с. Измерени ниво подземних вода 1998. године износио је од 4,8 м до 6 м.

Квалитет подземних вода не задовољава нормативе воде за пиће – садржај гвожђа и органских материјала изнад МДК. Индустријски погони имају своја изворишта на којима се захватају подземне воде такође из основног водоносног комплекса. Најзначајније извориште за потребе индустрије поседује индустрија за прераду меса и месних производа „ИМ Чока“, која је у оквиру својих погона има извориште са 3 активна бунара којима су захваћене подземне воде основног водоносног комплекса. Просечна екплоатација на овом изворишту процењена је на основу времена рада црпних агрегата, технолошких процеса, броја запослених радника и активности у протеклом периоду, и износи око Q=10 л/с. Ниво подземних вода у бунарима који нису у раду је око 7 м од површине терена.

Експлоатација подземних вода, за сеоска насеља, процењена је на основу броја водозахватних објеката, карактеристика каптиране водоносне средине, броја становника, потреба у води привредних субјеката и процењених губитака у мрежи, а на основу постојеће документације и процене техничких лица у водоводу Чока.

Банатски Моноштор

У насељу Банатски Моноштор снабдевање водом за пиће одвија се из једног бунара којизахвата подземне воде основног водоносног комплекса на изворишту у југоисточном делу насеља. Кота терена изворишта је око 80 мАНВ. Просечна експлоатација процењена је на око Q=0,5 л/с. Квалитет подземне воде не задовољава у потпуности нормативе воде за пиће – повећан је садржај амонијака изнад МДК.
Врбица
Снабдевање водом за пиће обавља се каптирањем једног бунара на изворишту које се налази у центру насеља. Захваћене су подземне воде из основног водоносног комплекса. Просечна експлоатација подземних вода по процени је око Q=1 л/с 1998. године при престанку рада пумпи, ниво подземних вода је позитиван, изнад коте терена. Квалитет подземне воде не задовољава у потпуности нормативе воде за пиће – повећан садржај амонијака изнад МДК.
Јазово
Насеље Јазово снабдева се водом са два бунара на две локације : у центру насеља и у североисточном делу насеља. Кота терена за обе локације је око 80 мАНВ. Захваћене су подземне воде основног водоносног комплекса. Просечна експлоатација подземних вода на оба изворишта је процењена на око Q=2 л/с. Квалитет подземних вода не задовољава у потпуности нормативе воде за пиће – садржај гвожђа је изнад МДК.

Остојићево

Насеље Остојићево нема централизовано водоснабдевање. Исто се врши са четири микроводоводна система. Захваћене су подземне воде основног водоносног комплекса. Просечна експлоатација подземних вода процењена је на око Q=4 л/с. У плану је изградња изворишта за јавно водоснабдевање насеља.

Падеј

Насеље Падеј се снабдева водом за пиће са четири бунара ( западно од насеља, у јужном и југоисточном делу насеља, коте локације су око 80 мАНВ ). Захватају се подземне воде основног водоносног комплекса. Просечна експлоатација подземних вода је процењена на око Q=4 л/с. Квалитет подземних вода не задовољава нормативе воде за пиће – повећан је знатно садржај органских материја изнад МДК.

Санад

Насеље Санад снабдева се водом за пиће каптирањем подземних вода основног водоносног комплекса, са једног бунара у југозападном делу села. Кота терена је око 79 мАНВ. Просечна експлоатација је процењена на око Q=2 л/с. Квалитет подземних вода не задовољава у потпуности нормативе воде за пиће – повећан је садржај амонијака и органских материја изнад МДК.

Црна Бара

Водоснабдевање насеља обавља се преко једног бунара у центру насеља. Кота терена је око 80 мАНВ. Захватају се подземне воде из основног водоносног комплекса. Просечна експлоатација подземних вода процењена је око Q=1 л/с. Квалитет подземне воде не задовољава у потпуности нормативе воде за пиће – повећан је садржај амонијака изнад МДК.

 

КАНАЛИЗАЦИОНА МРЕЖА

 

Само у насељу Чока постоји изграђена канализациона мрежа а предвиђена је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода.

У осталим насељима општине Чока не постоји изграђена канализациона мрежа, већ се прикупљена отпадна вода упушта у реципијент без икаквог претходног пречишћавања.

 

ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

 

Телекомуникациона инфраструктура на подручју општине Чока, којом су обухваћени телекомуникациони објекти, телефонске централе, спојни путеви, примарна и секундарна мрежа у насељима, већим делом и по квалитету и по капацитету није на задовољавајућем нивоу. Секундарна мрежа није на задовољавајућем нивоу, велики део је изграђен надземно и недовољног капацитета.

У мањим насељима још увек није извршена аутоматизација и дигитализација телекомуникационе опреме и система. Спојни путеви између телефонских централа већим делом нису остварени оптичким кабловима, те су малих капацитета и телекомуникациони саобраћај се одвија отежано.

Преко простора општине Чока прелазе РР коридори система телекомуникационих веза:

  • - Чока – Врбица
  • - Чока – Црна Бара
  • - Чока – Санад
  • - Нови Кнежевац – Кикинда
  • - Чока – Кикинда

Месна ТТ мрежа у већини насеља такође није осавремењена, секундарна мрежа је углавном још увек ваздушна.

За потребе система ГСМ мреже мобилних телекомуникација на простору општине Чока изграђена је базна радио-станица у Чоки.