ОБРАЗОВАЊЕ

 

 
 

 

ИСТОРИЈАТ ШКОЛСТВА У ЧОКИ

 

До почетка XVIII века не може се пратити развој просветно-образовног система, којег у организованом смислу није ни било.

Васпитање деце у Чоки, али и у свим другим местима у Банату турског времена, везивало се пре свега за свештенство хришћанских цркава, односно за кућно васпитање и образовање. Најмлађи су прве кораке у васпитно-образовном смислу добијали од својих најближих. Њихови родитељи и остали укућани су их учили народним епским песмама, изрекама, загонеткама... Деца су слушала приче о својим прецима, славама, свадбама, легендама и подвизима из ратова и буна појединих чланова породице. Неретко, неки од њих би научили "Оченаш" и "Вјерују" а касније, када би одрасли, још понеку молитву или чак Тропар. Мало њих је знало да чита и пише. Прва слова деца су углавном учила од месног свештеника.

Одмах по истеривању Турака из Баната, митрополит Мојсије Петровић започиње мисију ширења писмености међу народом. Заложио се за довођење руског учитеља Максима Суворова, и успео у својој намери да га доведе у ове крајеве 1726. године. Максим је основао школе за одрасле, из којих су регрутовани први учитељи.

С обзиром на чињеницу да је финансијска ситуација српског народа у Банату била веома лоша, те да су просветне прилике у многоме зависиле од добре воље појединих свештеника и вероучитеља, Срби су помоћ потражили од актуелне власти Хабзбурга, која се односила на разрезивање пореза у корист издржавања учитеља и подизање нових школа. Наравно, помоћ нису добили, па су били приморани да на црквеним саборима 1774., 1748. и 1769. године буквално нареде својим епископима да у својим епархијама подигну и у реду одржавају српске вероисповедне школе како знају и умеју.

По деловодном протоколу из 1715. године, забележено је постојање импровизованог система образовања, где се наводи свештеник Арса Радивојев, који има по налогу темишварског епископа и протопрезвитера обилазити села око Чоке, која нису имала свештеника и деловати саветодавно и васписно-морално, чак и политички. Свештеници су ишли буквално од куће до куће и на тај начин неговали друштвено-историјску свест и успомену на значајне људе и догађаје из српске историје. Чока је прву школску зграду добила 1760. године. Била је то ниска, од черпића направљена кућа, неугледна и покривена шиндром. Налазила се тик поред Храма светог Архангела Гаврила, који је након петнаестак година сруштен. Потом је на истом месту саграђен нови Храм од чврстог материјала, који и данас одолева времену. Имена првих учитеља, скромног образовања, помињемо са великим поштовањем и жељом да се њихова несебичност, племенитост и ентузијазам никада не забораве: Јоса Тодоровић из Чоке, Тодор Брановачки из Сенте, Велимир Лазић и Коста Лазић, обојица из Шурјана, затим Алекса Николић из Темишвара... били су углавном и појци (чтеци) у Храму. Забележено је и то да је Тодор Брановачки годишње добијао за службовање у Чоки: 84 форинте, 12 "метери" пшенице, 12 "метери" кукуруза, 25 "фунти" соли, 6 "фунти" свећа, 1 "хват" дрва, 6 "хвати" сламе и 2,5 катастарских јутара земље на уживање. Чока је у то време имала 99 деце, стасале за школовање, али их је само 37-оро учило школу.

До седме деценије осамнаестог века, деца су углавном учила само да читају и пишу. Књиге, које су користили, биле су: Часловац, Катехизис и Пластир. Посебна књига из које су учили читање био је "Буквар" Теофана Прокоповића из 1734. године, којег је 1774. године заменио "Буквар" штампан у Бечу на српском и немачком језику, што је било у складу са политиком германизације. "Калиграфија" Захарија Орфелина је коришћена приликом учења лепог писања.

Озбиљнији рад на развоју спских школа у Банату започео је темишварски епископ Викентије Јовановић Видак, у пројекту упућеном 1764. године председнику царско-краљевске Министарско-банковне дворске депутације, грофу Хацфелду. По том акту, одлучено је да се школе оснивају и додатно финансирају из финансијских средстава Монархије и месних црквених одбора.

1779. године, са припајањем Баната Мађарској, мења се слика становништва. Власник поседа постаје Леринц Марцибањи, који за Чоку тада плаћа 95.500 форинти на Првој отвореној царској аукцији коморских добара у Бечу 1782. године. Почиње повратак и поновно насељавање Мађара.

Године 1800. почиње са радом католичка вероисповедна школа на мађарском језику. Градња Храма Светог Тројства је трајала нешто дуже него што се мислило, готово током целе прве деценије деветнаестог века. Стога је и школска зграда изграђена тек 1814. године. У летописима HISTORIAE DOMUS, налазе се штури подаци о вероисповедној школи на мађарском језику, коју похађају сва деца узраста од 6 година па на више, где се уче писању, читању и рачуну; затим молитвама и веронауци као примарним и обавезним предметима. Школска зграда се налазила преко пута Храма Светог Тројства. Учитељи ове школе су били углавном свештеници Храма, али и школовани учитељи из Сегедина.

1849. године, након Закона о националностима, Угарска влада доноси и Закон о Народним школама. Он прописује обавезно основно образовање деце од 6 до 12 година, а наредне три године учење пофторне школе, која је трајала недељно од 2 до 5 школских часова. Осамдесетих година деветнаестог века, пооштрава се надзор школских инспектора по школама у Банату, а готово све римокатоличке вероисповедне школе постају Народне школе, док се у исто време школске зграде предају Општини у власништво.

1892. године зграда српске православне вероисповедне школе нестаје у пожару, који је захватио и торањ Храма Св. Арх. Гаврила.

Завештајним писмом од 28. јуна 1892. године, Борбељ Лајош и Хермина, једини наследници своје мајке Борбељ Францишке (рођене Отрокоци), удовице Борбељ Кароља, испуњавају последњу вољу своје мајке и поклањају зграду број 99 са окућницом од 1,44 јутра; и имовину од 27,14 катастарских јутара ораница чоканској општинској управи. Имала се користити искључиво за унапређење културног, верског и просветног живота мађарске омладине у Чоки. Кућа се, све до ИИ светског рата, користила као школска зграда, где су мађарска деца до 1919. године похађала основну грађанску и вероисповедну школу. Међу првим учитељима се помињу: Хорват Јанош, Заводски Јанош и забавиља Пер Марија. 1919. године се отвара у просторијама задужбине јавна државна основна школа од шест разреда са забавиштем на мађарском и српском наставном језику.

Након II светског рата, образовна установа у Чоки прераста у потуну осмогодишњу основну школу, која добија назив "Јован Поповић", по познатом књижевнику и револуционару из Кикинде.

 

ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА У ЧОКИ

 

СТАЊЕ ИНФОРМИСАНОСТИ У ОБЛАСТИ СПОРТА

С обзиром да су основно и средње образовање у надлежности локалне самоуправе, општинска администрација је дужна (или заинтересована) да води потребне евиденције и надгледа одвијање наставног и ваннаставног програма у школама. Ипак, у овом тренутку општинска управа не располаже са свим потебним подацима, а посебно о броју ученика средњих школа и студената. Наиме, значајан број средњошколске деце похађа средњу школу у другим, околним општинама, што отежава праћење стања у тој области. У овом тренутку, таква евиденција се не води.

На територији општине Чока, деца се образују у оквиру једне средње и три основне школе.

"Хемијско-прехрамбену средњу школу" Чока похађају 274 ученика. Број ученика који живе на територији општине Чока а похађају наставу у других средњим школама није познат. Постоји само податак о броју ученика чији се путни трошкови дотирају из општинског буџета а односе се на школовање у околним општинама Сента, Нови Кнежевац, Ада и Кањижа. У питању је 400 средњошколаца. Мањи број ученика похађа средње школе у Кикинди, Суботици и Новом Саду.

Средњошколци Чоке иначе најчешће бирају гимназију, а затим медицински, економски, трговински, информатичарски, аутомеханичарски, пољомеханичарски, механичарски смер и др.

Основне школе на територији општине Чока су:

  1. ОШ "Јован Поповић" Чока, која покрива територије насеља Чока, Санад, Црна Бара и Врбица.
  2. ОШ "Др. Тихомир Остојић", Остојићево за насеља Остојићево и Јазово
  3. ОШ "Серво Михаљ", Падеј.

Основне школе у текућој школској години похађа 1.064 ученика.

О броју студената са територије општине Чока, постоје само делимични, посредни подаци и то у односу на број додељених стипендија студентима који су поднели захтев. Општина наиме додељује стипендије по захтеву студентима који први пут уписују годину, при чему бруцоши и апсолвенти нису обухваћени овим програмом. Такође, овим програмом нису обухваћени студенти који се школују у иностранству. Осим обичне, додељује се и кадровска стипендија.

Захтеве за стипендију је поднело 65 студената а по процени постоји 14 апсолвената.

Дакле, општина не располаже подацима о броју студената са своје територије, факултетима које усписују, успеху са којим студирају, као и о проценту тј. броју студената који се после завршених студија враћају на запослење у Чоку.

Величина одељења се креће од 5 до 30 ученика.У основним школама има 71 одељење, са просечном величином од 15 ученика по одељењу. Средња школа има 18 одељења са истом просечном величином.

У основним школама је тренутно запослен 161 наставника у средњој школи 45 наставника.

У ОШ "Јован Поповић" Чока две запослене учитељице су на дошколовавању са VI на VII степен образовања. У средњој школи један радник из ЈКП Чока се налази на програму дошколовавања за информатику, такође са ВИ на ВИИ степен. Школе немају посебне програме усавршавања наставног особља.

Радом школа управљају школски одбори, који заседају по програмима школа. Родитељи нису посебно ангажовани у креирању и спровођењу школских програма, а понегде немају члана у родитељском Савету. Може се рећи да родитељи нису довољно информисани о својим правима и задацима које би имали у Школском одбору, мада то важи и за школско особље.

У школама недостају професори енглеског језика, математике, географије, историје, немачког језика и ликовне културе. Такође недостају и педагози. У школама стручне предмете, као што су математика, енглески језик, историја и географија предају учитељи. Највећи недостатак стручног особља је присутан у основним школама у Чоки и Падеју.

Школске зграде на територији општине Чока су генерално у лошем стању, са потребом мањег или већег улагања у обнављање и развој, и са слабом опремљеношћу. Посебно је у лошем стању школа у Црној Бари, док се може рећи да су средња школа и ОШ у Остојићеву у солидном стању. У ОШ "Јован Поповић" у најлошијем стању је фискултурна сала, чија реконструкција финансирана је из програма донације. ОШ у Падеју има проблем са фискултурном салом, чија је поправка у току. Све школе су неадекватно опремљени и по обиму и по квалитету, јер се у тај сегмент није улагало годинама уназад.

 

Предшколска Установа "Радост" Чока

 

Адреса: М.Тита бб, 23320 Чока
Телефон: 0230/72-189
Е-маил адреса: szivarvany.ovoda@gmail.com
Матични број: 08017859, Шифра делатности: 85321.

Оснивач Предшколске установе „Радост“ је локална самоуправа, која прати функционисање и рад установе, а базира се на основу Закона о Основама система образовања и васпитања, на основу Програма неге и васпитања деце узраста до 3 године и новим основама програма васпитања и образовања деце узраста од 3 до 7 година.

Поред редовног васпитно- образовног рада и збрињавања деце изражена је потреба родитеља да укључе своју децу у неки од додатних облика рада, као што су: учење језика друштвене средине /српски и мађарски језик/, страни језик /енглески језик/ и активности физичке културе. Васпитно-образовни рад се одвија у шест објеката, у шест насељених места Општине Чока.

Услуге целодневног боравка установа у школској 2007/2008. год. нуди у објекту у Чоки. У насељеним местима Јазово, Санад, Остојићево, Падеј и Црна Бара установа нуди услуге полудневног боравка.

Сложена делатност предшколске установе остварује се у шест објеката наше општине /Чока, Остојићево, Падеј, Јазово, Црна Бара и Санад/. Од тога три објекта су наменски грађена и задовољавају нормативе, то су објекти у Чоки, Остојићеву и Санаду. Остала три објекта чине зграде старијих здања које су адаптиране за потребе установе.

Руководилац тј. директор предшколске установе има стечену диплому седмог степена стручне спреме.У предшколској установи "Радост" Чока, у школској 2007/2008. год. запослено је 33 васпитача са шестим степеном стручне спреме. Од тог броја 30 васпитача је распоређено за рад са децом у групама, док су два васпитача распоређена на радно место главног васпитача и радно место координатора, што је решење за текућу школску годину.

 

Основна Школа "Јован Поповић" Чока

 

Адреса: Бранка Радичевића 11, 23320 Чока
Телефон секретаријата: 0230/71-505
Е-маил: jpopovic@pyrotherm.co.yu
Матични број: 08017786, Шифра делатности: 80101.

Основна школа "Јован Поповић" у Чоки је друштвена установа са седиштем у Чоки, и одељењима у Санаду од 1-8 разреда, Црној Бари од 1-4 разреда и у Врбици од 1-4 разреда. Настава се изводи на спрском и мађарском језику. Школа има 552 ученика смештених у 35 одељења.

У Чоки постоје 23 учионице, једна радионица за техничко образовање, сала за физичко васпитање, школска библиотека, 1 кабинет информатике у саставу средње школе у Чоки, медијатека која је опремљена скромном рачунарском опремом, просторија за видео пројекцију, кухиња са трпезаријом, зубна амбуланта, 4 санитарна чвора, игралиште за рукомет и кошарку, канцеларије за управу школе, помоћно и техничко особље, школска радионица, наставничке зборнице, оставе, магацини и архива. Укупна корисна површина у Чоки је 3.323 м2, школа има струју, текућу воду и централно грејање на гас.

У Санаду постоји 6 учионица, једна сала за физичко васпитање, зборница канцеларије, санитарни чвор, асфалтно рукометно игралиште, заједно са дечјим вртићем у Чоки користи се кухиња и трпезарија. Укупна површина у Санаду је 633 м2, школа има струју и текућу воду, централно грејање на нафту.

У Црној Бари постоје 3 учионице, 1 мала фискултурна сала, кухиња и санитарни чвор. Постоји стан за учитеља у Црној Бари. Укупна површина без поменутог стана је 289 м2. Школа има текућу воду, струју и грејање на струју у ТА пећима.

У Врбици постоји 1 учионица, 1 адаптирана учионица у сали за физичко васпитање, кухиња и санитарни чвор. Грејање на угаљ класичним пећима, као и грејање помоћу ТА пећи. Настава се обавља у кабинетима и специјализованим учионицама. У оквиру школе ради библиотека (са преко 11200 књижне и некњижне грађе, заједно са издвојеним одељењима).

У матичној школи кабинети су скромно опремљени из физике, биологије, хемије, страних језика, кабинета техничког образовања и музичког. Књижни фонд садржи око 10.062 наслова у Чоки и око 2.000 у издвојеним одељењима. Углавном се ради о књигама које се ређе читају, осим обавезних лектира, док је савременија стручна литература прилично оскудна. У оквиру школе, постоји и медијатека која је опремљена са десет рачунара.

Школски одбор је орган управљања у школи. Именује га и разрешава оснивач школе (Министар просвете Републике Србије). Школски одбор има 9 чланова од којих су троје из редова наставника, троје из савета родитеља школе и троје представника оснивача. Чланови школског одбора именовани су на 4 године, а састанци се обављају по потреби. Поступак и начин одлучивања школског одбора уређен је Статутом школе и пословником о раду.

Савет родитеља је саветодаван орган школе и састављен је од представника одељенских заједница и пријатеља и донатора школе који су својим активностима допринели развоју и унапређењу рада и живота школе. Савет родитеља ради у седницама, а за обављање појединих послова образује радне групе и комисије.

Основна школа „Јован Поповић“ организује и учествује у такмичењима из различитих предмета. Најбољи успеси у протеклих неколико година, постигнути су из: математике, мађарског језика, српског језика, енглеског језика, биологије, физичког васпитања и физике. Из области физике, на мађарском језику, постигнути су значајни успеси током прошле школске године (2006/2007) и освојене су две међународне дипломе.

 

Хемијско-Прехрамбена Средња Школа Чока

 

Адреса: Моше Пијаде 28, 23320 Чока
Телефон секретаријата: 0230/71-056
Е-маил: hpscoka@sabotronic.co.yu
Матични број: 08204055, Шифра делатности: 80220

Настава се у Хемијско-прехрамбеној средњој школи изводи на два језика, српском и мађарском – једини случај на подручју читавог Баната. То је регулисано Правилником Школског Одбора и Годишњим програмом рада као и Одлуком Министарства просвете и спорта Републике Србије. Хемијско-прехрамбеној средњој школи из Чоке у оквиру програма увођења стандарда ИСО 9001 дана 22. јуна 2007. године издат је Сертификат у подручју примене Средње стручно образовање и образовање одраслих за успешно имплементирање, примењивање и одржавање система менаџмента квалитетом у складу са захтевима медјународног стандарда EN ISO 9001:2000.

Основна делатност школе је образовање кадрова у подручјима рада:

  1. Хемија неметали и графичарство
  2. Пољопривреда и прерада хране
  3. Личне услуге.

У оквиру поменутих подручја рада школују се кадрови следећих образовних профила:

1. Хемија неметали и графичарство

  • а.) хемијско технолошки техничар у трајању од четири године
  • б.) хемијски лаборант у трајању од четири године

2. Пољопривреда и прерада хране

  • а.) прерађивач прехрамбених производа у трајању од три године
  • б.) пекар у трајању од три године
  • ц.) млинар у трајању од три године
  • д.) месар у трајању од три године

3. Личне услуге

  • а.) женски фризер у трајању од три године
  • б.) мушки фризер у трајању од три године.

Зграда школе изграђена је 1978. године од чврстог материјала. Поред зграде школе налази се фискултурна сала. Укупна грејна површина школске зграде и фискултурне сале је 1662,75м2.

Школа располаже са наставним особљем, и то по следећој структури:

  • - 23 наставника на неодређено време, од којих 22 са ВИИ. степеном стручне спреме и 1 са ВИ. степеном стручне спреме,
  • - 5 наставника на одређено време, од којих 3 са VII. степеном стручне спреме, један је апсолвент и један поседује В. степен стручне спреме (наставник практичне наставе),
  • 10 наставника са уговором о извођењу наставе, од којих 6 са VIIИ. степеном стручне спреме, 2 са V. степеном стручне спреме и 2 са III. степеном стручне спреме.

Васпитно-образовни рад у школи организује и води директор са VII. степеном стручне спреме. Школа има педагога и секретара са VII. степеном стручне спреме.

Историјат средње школе

Хемијско-прехрамбена средња школа у Чоки основана је 1978. године, 1988. године успоставља се сарадња са сенћанском средњом школом, због продуктивнијег искоришћења кадрова и заједничких служби (Међуопштински школски центар). Делатности су биле хемијска, машинска, прехрамбена и металуршка.

Настава се у Хемијско-прехрамбеној средњој школи изводи на два језика, српском и мађарском – једини случај на подручју читавог Баната. То је регулисано Правилником Школског Одбора и Годишњим програмом рада као и Одлуком Министарства просвете и спорта Републике Србије.

 

Основна Школа "ДР. Тихомир Остојић" Остојићево

 

Адреса: М.Тита бр.58, 23326 Остојићево
Е-маил: skolaostojicevo@pyrotherm.co.yu, skolaostojicevo@sabotronic.co.yu
Матични број: 08017751, Шифра делатности: 80101.

Школа је организована као самостална установа за основно образовање и васпитање ученика. Својим радом обухвата ученике са територије МЗ Остојићева и Јазова. Матична школа је у Остојићеву док у Јазову раде одељења од И. до ИВ. разреда . Настава се изводи на српском и на мађарском наставном језику.

За извођење наставе и осталих активности школа користи школску зграду у Остојићеву и зграду истуреног одељења у Јазову. Школска зграда је углавном прилагођена потребама образовно-васпитног рада.

Због недовољног школског простора настава се одвија у три смене. Уколико би просторно школа била опремљенија омогућила би се настава у две смене а уједно би обезбедили и опремили кабинет за информатику (изборни наставни предмет за први, други, пети, седми и осми разред) јер је све већи број деце која се опредељују за овај изборни предмет.

Школска 2007/2008.година започела је рад над 294 ученика. Настава се одвија у матичној школи и издвојеном одељењу у Јазову у три смене: преподневна, међусмена и поподневна. У матичној школи у Остојићеву има купно 253 ученика а у издвојеном одељењу у Јазову наставу похађа 41 ученик. У школи постоје специјална одељења за рад са децом која имају тешкоће у психофизичком и менталном развоју. Настава се одвија на српском и мађарском наставном језику. У Остојићеву су комбиновама одељења од првог до четвртог разреда и једно одељење петог разреда а у Јазову комбиновано одељење од првог до петог разреда. Рад у специјалним одељењима обухвата 19 ученика.

Историјат школе

Први пут се српска основна школа спомиње 1772. године и од тада ради непрекидно. Према једном извештају из школске 1783/84. године српска школа се састојала из једне учионице и двособног учитељског стана. До сада најстарији познати учитељ те школе је Петар Јовановић, који се спомиње у истом извештају. Имао је 16 ученика. Прву школу за мађаре и немце у селу подигао је 1834. године надвојвода аустријски, Јосиф Хабзбург, власник спахилука. О пољској, словачкој школи је највише података оставио њен учитељ Јован Гажо. У Остојићеву се спомиње и јеврејска школа.

До првог светског рата постојале су српска православна, словачка вероисповесна школа са посебним привилегијама и државна (римокатоличка) основна школа. Нова власт укинула је ове вероисповедне школе и створила нове јединствене основне школе са мањинским одељењима. Нова школа која и данас постоји изграђена 1896. године. Од 21.септембра 1994.године она носи име Тихомира Остојића, професора универзитета, секретара Матице српске, књижевног критичара, композитора и јавног радника који је рођен у Остојићеву.

 

Основна Школа "Серво Михаљ" Падеј

 

Адреса: М.Тита бр.45, 23325 Падеј
Телефон: 0230/75-509
Е-маил адреса: ospadej@baunetworks.com
Матични број: 08017760, Шифра делатности: 80101.

Васпитно-образовни рад се у овој школи изводи на српском и мађарском наставном језику,у једној смени (пре подне).Школа је организована као самостална установа за основно образовање и васпитање.Школа својим радом обухвата ученике са територије Месне Заједнице Падеј.

Површина школске зграде је 2719,96 м2, површина дворишта је 1192,70 м2,површина спортских терена је 1200 м2,док је зелена површина 1758,30 м2. Школа има учионице опште намене , специјализоване учионице ,кабинете за физику и хемију, биологију, музичку и ликовну културу и кабинет за ТО и за информатику,.У свом саставу школа поседује салу са пратећим просторијама за физичко и здравствено васпитање ,бетониране спортске терене за кошарку и фудбал.У згради постоје адекватне просторије за наставнике, директора,административно осбље, помоћно-техничко особље.Школа располаже фондом од преко 7000 наслова у својој библиотеци ,на српском односно мађарском језику.

У погледу наставних средстава школа поседује 4 графоскопа,5 дијапројектора,2 епископа,2 видеорекордера,4 касетофона односно ЦД плејера,4 ТВ пријемника,5 пројектора за елемент филм,13 рачунара,1 дигитални фото-апарат,1 телескоп,1 фотокпир апарат,школски разглас,1 лаптоп,видео-бим,хармонијум,хармонике,пијанино, и синтесајзер и 1 ДВД плејер које стоје на располагању наставницима при реализацији наставних садржаја. Веома добро су опремљени и кабинети за физику односно хемију и биологију. Школа поседује добро опремљену кухињу, са трпезаријом за потребе организоване исхране ученика и радника .

Школу тренутно похађа 203 ученика,а настава за њих се изводи у једној смени. Наставу и другте активности реализују 28 наставника и два вероучитеља. Настава се одвија у шеснаест одељења. Осам на мађарском и осам на српском наставном језику.

У свом слободном времену ученици виших разреда могу да се укључе у рад спортско-рекреативних секција,у рад литерарне, драмске,биолошке,математичке секције,а ученици нижих разреда у рад ликовне,и драмске радионице.

У оквиру рада секција наставници ,између осталог припремају ученике за предметна такмичења.Запажени су резултати постигнути на општинским такмичењима из мађарског језика,математике,биологије,хемије,српског језика,а вреди напоменути и изузетан пласман спортских екипа наше школе.Из немачког језика на Републичком такмичењу наша ученица освојила друго место 2007-е године.

Историјат школе

Основна школа "Серво Михаљ" се налази у селу Падеј, у општини Чока. Падеј је веома старо насеље, вреди споменути да се први писани трагови о постојању места датирају из 13.века а први пут се школа спомиње давних 1784.године.

Данас село има око 2500 становника, већином мађарске и српске националности,са тенденцијом очувања и неговања културних ,верских традиција.Томе допринесу између осталог и културна друштва, верске заједнице у самом месту. Сама школа се налази у центру Падеја. У непосредној близини школе се налазе већина објеката сеоске инфраструктуре (пошта, банка, здравствена станица, цркве обе вероисповести, продавнице ) и предшколска установа. Објекат данашње школе је подигнут 1966. године, дограђен је 1981. године.