ПОЉОПРИВРЕДА


Општину Чока чини седам катастарских општина. Премер на територији општине Чока израђен је још између 1904-1914 године. Обнова премера извршена је у две к.о. Врбица-делом 1939. год. и Падеј 1957. године. Планови су у лошем стању и свако даље одлагање обнове премера и комасације доводи у питање одржавање премера и формирање базе катастра непокретности на целој територији општине Чока. Катастар непокретности заживео је на делу к.о. Врбица и за к.о.Падеј. За остале к.о. још су у употреби катастар земљишта и земљишна књига.

АНАЛИЗА СТАЊА ПОЉОПРИВРЕДЕ

Рељеф општине Чоке одликује се свим оним елементима, који су карактеристични за рељеф северног Баната. То је равничарско земљиште са малим висинским разликама. Апсолутне висине се крећу од 78м до 84 метра. На овом равничарском терену можемо издвојити две основне целине, то су лесна тераса и алувијална раван. Лесна тераса има острвски изглед, са просечном надморском висином од 79 метара, која личи на долину неког старог водотока. Алувијалне равни не представљају значајне пољопривредне површине, јер у њима подземне воде веома су близу топографској површини и постоји опасност од поплава у пролећним месецима. Надморска висина алувијалне равни креће се од 77 до 78 метара.

Педолошка карта

Најзначајније површине захватају разни типови чернозема 34.18%, међу којима преовлађује чернозем са знацима оглејавања у лесу који самостално обухвата 22.40% целокупне територије општине Чока. Генерално гледано черноземи спадају у најплоднија земљишта са највећим производним потенцијалима, са значајним учешћем хумуса у површинском делу и са одличним водним и ваздушним режимом, као и добрим механичким саставом. Ипак, чернозем са знацима оглејавања у лесу не спада у врхунске врсте чернозема. Налази се на лесним терасама и платонима, а настаје деловањем подземних вода. Земљишта у типу чернозема захватају највеће површине, производна вредност ових земљишта је веома висока, а већина педолошких творевина чернозема даје уједначене пољопривредне приносе уз присуство оптималне влажности у земљишту. Слатинаста земљишта (тешке ритске црнице и смонице) су хидроморфне структуре и налазе се на контакту алувијалне равни и лесне терасе. Производна вредност ових земљишта је знатно мања у односу на земљишта типа чернозема. Слатинаста земљишта захтевају елиминацију штетног дејства површинских и подземних вода. Алувијум различитог механичког састава налази се у самом приобаљу Тисе и под директним је утицајем водног режима реке Тисе.

Климатске прилике у околини Чоке не могу се посматрати локално, него у оквиру ширег простора. Банат се налази у средишњем делу умереног топлотног појаса и представља део Панонске низије. Због велике удаљености Баната од Атлантског океана и Средоземног мора, у њему се незнатно осећају маритимни утицаји. Истовремено је планинским венцем Карпата изолован од директних продора хладних, континенталних маса са истока и севера. Глобално гледано, клима Баната је пре свега резултат смене циклона и антициклона, који доноси топло и суво време.

Температураваздуха спада у групу најважнијих климатских елемената. Од температурних елемената у великој мери зависи и распрострањеност органског света и самим тим и пољопривредна производња на датој територији. Према подацима средњих месечних температура ваздуха по појединим годинама, излази да је јули најтоплији месец у години. Вредност средње јулске температуре за читав период је 21,9˚Ц. Највиша средња јулска температура од 24,5˚Ц забележена 1994 године. Најниже средње месечне температуре се јављају у јануару. Његова средња температурна вредност је 0,0˚Ц. У посматраном периоду најнижу средњу месечну температуру такође је имао јануар 1985. године са -5,5˚Ц. Средња годишња температура ваздуха у околини хатара Чоке је 11,3˚Ц. Вегетациони период траје од почетка априла до краја септембра. Просечна температура ваздуха за време вегетационог периода износи 18,2˚Ц.

У околини Чоке ветрови се јављају из свих праваца, што је карактеристично и за читаву Војводину.Преовлађујући ветрови дувају из северозападног и југоисточног правца. Ветрови из северозападног квадранта показују највећу учесталост у топлијем делу године, дакле од маја до новембра. Они са Атлантика доносе влажне ваздушне масе, у вези са тим и појаву облачности и излучивања падавина. Њега смењује југоисточни ветар – кошава, који има највећу учесталост појављивања од новембра до маја, односно у хладнијем делу године. За ово подручје карактеристичан је и ветар из северног квадранта – северац. Он дува током зимских дана и доноси хладно и суво време. Највећи број тишина се јавља крајем лета, у месецима јули, август и септембар.

Падавине су веома важан климатски елемент. Недостатак падавина изазива велике проблеме код биљног и животињског света. Пошто се територија Чоке налази у североисточном делу Војводине, она због тога спада у најсушније делове Покрајине. То показују и следећи подаци: у Сенти, западније од Чоке, годишње падне око 573,6 мм талога, у Црној Бари 563,4 мм, а у Кикинди, источније од Чоке падне 547,2 мм. Просечна годишња висина падавина износи 563,4 мм. Расподела падавина по месецима је прилично уједначена, што значи нема изразито кишних и изразито сушних месеци.

НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА У ВАНГРАЂЕВИНСКОМ РЕОНУ

Пољопривредно земљиште налази се на 29.101 ха, од тога 22.491ха је обрадиво пољопривредно земљиште. Најзаступљенија култура је њива (оранице ), налази се на 20.537 ха пољопривредног земљишта, значајна површина је и под пашњаком 5574ха. Подаци су преузети од ВОЈВОДИНА-ЦЕСС.

СТРУКТУРА СВОЈИНЕ

Површина земљишта у приватној својини-сељачка газдинства 14298 ха од тога оранице 12.055 ха, предузећа и задруге 14803ха од тога оранице се налазе на површини од 8.482 ха. На територији општине Чока број пољопривредних газдинства је 2985, површине пољопривредног земљишта по газдинству износи 2,5 ха.Подаци су преузети од ВОЈВОДИНА–ЦЕСС. Биљна производња се одликује са широком разновсношћу у односу на биљне врсте.

Култура површина(ха) принос (т/ха) производња(т)
Пшеница 3200 3,00  
Кукуруз 8040 4,50  
Шећерна репа 341 24,00  
Сунцокрет 3135 2,00  

 

Приноси основних ратарски усева су нижи од просека Војводине. У ратарској производњи кукуруз заузима највеће површине. Искључиво се користи за сточну храну, индустријска производња није присутна. Гајење лековитог биља 300ха, дувана 200ха - има дугу традицију, међутим у задње време смањила се производња, због несигурног тржишта. Највише се гаји мента, камилица. Производња поврћа се одвија у пластеницима, протеклих година се приметно почело развијати ова врста производње.

СТОЧАРСТВО

Кретање броја крава и стеоних јуница у општини бележи раст протеклих година,док свињогојство бележи пад.Овчарство је исто доста развијено.Кретање концентрације говеда у просеку 9 стопа промене 11,4% (број грла на 100ха обрадивих површина)

 
  1. свиња у просеку 148 стопа промене -14,1%
  2. оваца у просеку 13 стопа промене 7,7%

Расни састав у свим гранама сточарства је прилично незадовољавајући, што је последица пре свега општег финансијског стања и организованости производње. Подаци су преузети од Војводина Цесс.-а.