Падеј

Падеј је насеље које се налази у северном делу Баната на ушћу Златице и реке Тисе. На равничарском терену и као такав спада на потиску регион.

Падеј се први пут помиње 1256. године. Само име Падеј је Словенског порекла и потиче од речи ПОДВЕЈ што значи насеље под обалом. Половином XВИИИ века појављује се глад за земљом. Развија се постепено читав покрет за исушивањем земљишта и претварањем пустара у оранице. За све ово ServiceImgтребало је много људских руку. То је утицало да се отпочне са колонизацијом Мађара. Први поседник Падеја Ормошди Иштван. Године 1784. колонизирао из околине Сегедина већих број мађарских породица ткзв. Керестеша – дуванџија кметова вичних обради дувана, који је у то време освајао Европу. Нови талас организованог насељавања наишао је 1814. и 1839. године за време властелина Диван Константина и Ђерђа. Убрзо по досељивању Мађара у Падеју поред постојећег старог Падеја изграђује се насеље у коме су живели само мађари. Наредбом Министарства Унуташњих послова Краљевине 18. новембра 1923. Општине Српски Падеј и нови Падеј спајају у једну Општину са називом Падеј од 01.01.1924. године. Одвојене припремне седнице једне и друге Општинске Управе за спајање Општина одржане су 16. децембра 1923. године. Заједничка седница оба одбора одржана је 21. децембра 1923. године те конституисана јединствена Општина.

Културни круг Такач Рафаел је формиран 02.12.1986. године са циљем да оживи и негује мађарски културни живот. Од секција активна су народни плес и народни хор са по два узраста. У плану је формирање тамбурашке секције. Културни круг редовно учествује на SZÓLJ SÍP SZÓLJ и на DURINDÓ. Сваке године обљављују конкурс репортаже са скромним наградама а додела награда је најзначајнија од свих манифестација током целе године.

Добровољно Ватрогасно Друштво основано 1935. године. Једно од најактивнијих друштва у нашем месту. Приликом формирања било једна пумпа који су вукли коњи и две цистерне који дан данас постоји. Од средстава има технички ауто цистерну из 1956. године са 3000 лит. воде који је добијен почетком 1980. те поседује трактор из 1979. који вуче цистерну од 5000 лит воде. Почетком 1960 године формиран је дувачки оркестар који се расформирала 1980. године те поново формиран 2001. године који је дан данас постоји. Д.В.Д. тренутно има 50 чланова од тога једног вишег официра једног официра 11 подофицира од који су две жене. Те једну ватрогасну судију. Тренутно има женску и мушку пионирску екипу. Мушку омладинску и мушку и женску сениорску екипу. Председништво је задовољан учешћем и ангажовањем својих чланова а усвојило стратегију развоја наредних пет или 10 година. Ловачко удружење ЛОВАЦ Падеј није друштво које се бави само одстрелом дивљачи већ је друштво које брине о дивљачу посебно у зимском периоду и уређује и чува своје ловиште. Удружење пензионера брине о својим члановима тако што набавља за њих по најповољнијим ценама прехрамбене производе, зимницу и огрев.

Фудбалски клуб основан 1936.године. Тада се такмиче у северно Банатску лигу. После рата 1946. клуб је поново почео радити по називом ПАДЕЈАЦ Падеј. 1999. године Ф.К. улази у Суботичке лиге међутим због недостатка средстава клуб се иступио из лиге. Од 1968. Фудбалски клуб ради под називом ТИСА и до дан данас. Клуб је добио Октобарску награду 1986. године. Награђен је и од стране Месне заједнице Падеј за постигнуте резултате и успехе. Клуб ради са пионирима и сениорима и са подмладом будућности клуба.

У насељу Падеј је слабо развијена привреда. Највећа је А.Д. МЕНТА Падеј, Имање AWISS , приватна фирма АГРО-ЗЛАТИЦА, YUGOMEDIK, 8 прехрамбених продавница, 4 угоститељских објеката, једна пољопривредна апотека. Скела Падеј на реци Тиса повезује насеља Падеј и Ада на путном правцу од Кикинде ка Бачкој страни. Скела функционише више од 150 година, на овом скелском месту је од 1903 године. Значај је велик за микрорегион. Обезбеђује проток робе и транспорт возила и људи из Баната у Бачку.

Поред поменуте Имање AWISS која обавља пољопривредну производњу на око 1200 ха, ова производња се обавља и на приватном сектору око 3000 ха. Основне пољопривредне културе које се гаје на овом подручју су: пшеница, кукуруз, сунцокрет, детелина, шећерна репа, мента, дуван. Од земљорадника 70% баве са пољопривредном производњем и само 10% са сточарством.

 

ДЕМОГРАФИЈА

У насељу Падеј живи 2.889 становника. Просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Број становника по задњем попису износи 2907 лица у 1137 домаћинстава. Почетком 1960. године Падеј је имао највише становника око 5000. Према задњем попису било је 2030 мађара, 751 срба 94 рома и 30 осталих.

Ово насеље је у углавном насељено мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

 

СЛИКЕ

ServiceImg      ServiceImg